Spisak bolesti

Enterobijaza
Kampilobakterioza
Helicobacter pylori
Genitalna mikoplazma

Oboljenje: Enterobijaza, poznato još iz antičkog doba

Uzročnik: Enterobius vermicularis ili mala dečija glista

Učestalost: Najčešće parazitarno oboljenje u gradskoj sredini.

Simptomi (znaci) infekcije: Javljaju se kad gravidne ženke parazita, tokom noći, polažu jajašca u naborima kože u predelu anusa.
Najčešći znak je noćni svrab u predelu anusa.
Ređe: Kod težih infekcija mogu se javiti vaginitis i sluzav vaginalni iscedak ili uretritis kod mladih ženskih osoba. Nervoza, nesanica i noćne more mogu takođe biti simptomi ove infekcije.

Način sticanja: Oboljenje se prenosi direktno sa obolele na zdravu osobu tako što se prljavim rukama jajašca parazuta iz predela anusa prenesu u usnu duplju i progutaju.

Dijagnoza: Postavlja se ili tako da se u laboratoriju donese odrasli parazit (tanki i kratki beli končići) ili pomoću perianalnog otiska sa selotejp trakom po Graham-u. Kosultovati laboratoriju.

Lečenje: Leči se uspešno odgovarajućim antiparazitarnim lekovima.

Oboljenje: dijareja (proliv) uzrokovana sa Campylobacter jejuni/Campylobacter coli - kampilobakterioza

Učestalost: Najčešći bakterijski uzočnik proliva (dijareja) u industrijskim zemljama (2-7 puta češće od salmonela i šigela)

Simptomi (znaci) infekcije: Proliv, često sa primesama krvi, grčevi i bolovi u stomaku, groznica, povišena telesna temperatura, malaksalost. Znaci bolesti mogu biti manje ili više izraženi.

Komplikacije su retke (!): akutna upala debelog creva i rektuma (proctocolitis), septična upala zglobova (septični artritis), upala moždanih ovojnica (meningitis), bakterijemija, infekcije veštačih zglobova.

Nađena je udruženost ove infekcije sa Guillain-Barre-ovim sindromom (demijelinizacija perifernih nerava).  Rizik od sticanja  ovog sindroma usled infekcije sa Campilobacter spp je veoma mali: 1:1000. 

Način sticanja: Najčešće konzumiranjem nedovoljno termički obrađenih produkata od živinskog mesa i jaja.  Drugi važni izvori infekcije su nekuvano mleko i zagađena voda.

Dijagnoza: Direktan mikroskopski pregled i kultivacija stolice (feces)u mikrobiološkoj laboratoriji.  Jedna kultura često ne isključuje postojanje infekcije.
Konsultovati laboratoriju.

Lečenje: Najvažnija nadoknada tečnosti i elektrolita. Oboljenje obično traje 1-7 dana. Antibiotici najčešće nisu potrebni.
Konsultovati lekara!

Uzročnik i oboljenje: Helicobacter pylori; Najvažniji uzročnik gastritisa i ulkusa (čir) želuca

Simptomi i znaci infekcije:

Akutna infekcija (skorašnja infekcija): bol u predelu želuca, ponekad sa nagonom za povraćenje, podrigivanje (liči na trovanje hranom). Traje kratko vreme!

Hronični gastritis, ulkus želuca i duodenuma: pojačano lučenje kiseline, pečenje u predelu želuca koje se smanjuje posle jela.

Komplikacije: Povezanost sa karcinomom želuca i limfomom limfoidnog tkiva sluznice želuca.

Način sticanja: prenosi se fekalno-oralnim putem.

Dijagnoza:

Neinvazivne metode su: serološki testovi (IgG), urea-izdisajni test, dokazivanje antigena u stolici primenom monoklonskih antitela.

Invazivne metode su: gastroskopija i pregled bioptata tkiva želuca.

Za izbor metode dijagnostike konsultovati laboratoriju!

Lečenje se preporučuje u slučaju gastritisa, ulkusne bolesti i kad postoji rizik od karcinoma želuca (nasledno opterećenje). Postoji više terapijskih režima. Koristi se kombinovana antibiotska terapija, inhibitori protonske pumpe i bizmut.

Eradikacija (lečenje) H. pylori, bez jasnih indikacija, prema novijim istraživanjima, može biti štetna.

U vezi sa terapijom obavezno konsultovati lekara!

Uzročnici genitalne mikoplazme: Ureaplasma utealyticum

Oboljenje:

• Uretritis kod seksualno neiskusnih muškaraca; smatra se da postoji stečeni imunitet kod seksualno iskusnih muškaraca.
• Sumnja se, mada nije dokazano, da mogu uzrokovati prevremeni porođaj i prskanje plodovih ovojnica.
• Povezuju se i sa nizom drugih oboljenja kod odraslih (kod žena postporođajna sepsa, endometritis, cistitis i uretralni sindrom...)

Način sticanja: Prenose se seksualnim putem. Naseljavaju genitalne sluznice i mogu da perzistiraju godinama. Neka istraživanja ukazuju da je oko 70% muškaraca i žena kolonizovana sa ureaplazmama.

Dijagnostika: Kultivacija na specijalnim podlogama. Kao uzorak preporučuju se bris uretre i cerviksa (grlića) kod žena i urin.

Lečenje: Leče se odgovarajućim antibioticima na osnovu antibiograma jer je sve češća rezistencija na antibiotike. Neophodno da se leči i seksualni partner. Potrebno konsultovati lekara!